Strana je namenjena vama, učenicima, sadrži primere dobrih radova učenika, postignute rezultate sa takmičenja i aktivnostima učenika u školi.
Vaša Riznica!
PLASMAN UČENIKA NA OKRUŽNOM TAKMIČENJU U CRTANJU KARIKATURA "MALI PJER":
JANA DIMITRIJEVIĆ 1.mesto
VUK NIKOLIĆ 2.mesto
II/2, OŠ "Branko Miljković", Niš
BRAVOOOOOO!!!!
JANA DIMITRIJEVIĆ 1.mesto
VUK NIKOLIĆ 2.mesto
II/2, OŠ "Branko Miljković", Niš
BRAVOOOOOO!!!!
JOŠ JEDNA NAGRADA U NIZU. DOBRO NAM DOŠLA!
КONКURS RUКA U TESTU 2018.
„Spasimo našu Planetu!“
КONКURS RUКA U TESTU 2018.
„Spasimo našu Planetu!“
ZAHVALNICA I SLATKI POKLON
IK BIGZ
Likovni konkurs "Nacrtaj svoju lektiru"
Likovni konkurs "Nacrtaj svoju lektiru"
Prvo mesto na literarnom konkursu sajta Moje dete "Podeli dar"
JANA DIMITRIJEVIĆ
Još jedna u riznici nagrada i priznanja!
Naša Jana je osvojila treću nagradu na 6. međunarodnom festivalu "Mihajlo Kovač" poezije i proze za osnovce, srednjoškolce i mlade do 30 godina- SCENA SVIH KREATIVNIH
Još jednom- BRAVO za Janu!
Festival "Prolećne rime, note i slike"
Kros RTS-a
"Mali Pjer"-opštinsko
Još jedna nagrada ide u naše odeljenje. Jana Dimitrijević 1. nagrada na 17. republičkom literarnom konkursu "Vrt detinjstva" raspisanom povodom Svetskog dana knjige za decu, od strane Narodne biblioteke "Stevan Sremac" Niš -Odeljenje knjige za decu. BRAVO JANA 
!
!
"PUTUJUĆA BIBLIOTEKA"
PANČEVO, 2018.
VAŠ PRVI FILM
VAŠA EKOLOŠKA PREDSTAVA
https://www.youtube.com/watch?v=FWFNBB7txe0
INTERNET ČASOPIS "TABLA" pisala je o vama
http://online.fliphtml5.com/esjz/khat/
MAGIJA ŠEŠIRA
Stara zanimanja su utonula u
duboki zaborav.
Kroz predmet Narodna tradicija učenici odeljenja III /4 OŠ „Branko Miljković“ iz Niša pokušali su da sačuvaju taj deo naše narodne baštine.
Šeširdžija ili klobučar je naziv starog zanimanja, a odnosi se na izradu šešira i kapa. Cilj časa bio je upoznati učenike da je zanat šeširdžija nekada bio vrlo zanimljiv i koristan, da su šeširdžije posedovale izuzetan ukus i smisao za lepo, pobuditi dečiju maštu, kreativnost i stvaralački duh.
U uvodnom delu časa učenike sam upoznala sa istorijom šešira, a posebno im je bila zanimljiva informacija da su prvi šeširi bili napravljeni od slame, a zatim su počeli da se prave od sirove, neštavljene kože i da je jedan od najstarijih šešira za koji postoje saznanja, nosio čovek koji je dobio nadimak Ötzi, još u bronzanom dobu. Njegovo telo uključujući i šešir, pronađeno je u ledu u planinama između Austrije i Italije. Pretpostavlja se da je živeo u okolini tih planina 3.300 godina pre Hrista. Njegov šešir je bio napravljen od medveđe kože i krzna, a imao je remen od kože na bradi kako šešir pri vetru ne bi spao sa glave. Jedan od najstarije poznatih šešira na svetu, bio je izrađen od nekoliko komada kože koji su bili spojeni zašivanjem i smatra se da liči na ruski krzneni šešir bez vezica.
Nekada je svaki grad imao šeširdžijsku radnju a i poneko selo šeširdžiju. Ni jedan muškarac na selu nije išao bez kape, čak ni dečaci. Svi i svuda su nosili kape tako da su šeširdžije imale pune ruke posla.
Od kraja do kraja, od sela do sela, nosili su se šeširi različitog oblika. U to se vreme tako raspoznavalo otkud ko dolazi.
Svuda u svetu, pa i na našim prostorima šeširi su označavali socijalni status. Pripadnici viših staleža nosili su šešire izrađene od kvalitetnih materijala i bogato ukrašeni.
Kroz istoriju su dame prekrivale glave najraznovrsnijim šeširima. Kasnije je nošenje šešira i prekrivanje kose za dame bilo obavezno.
Kako je odeća menjala izgled, tako su i šeširi, pa su od onih prvih slamnatih i krutih nastajali sve finiji i moderniji, dodate su im trake, cveće, broševi... Danas ovaj nezaobilazni modni detalj možemo pronaći u najrazličitijim varijantama, dezenima i od najrazličitijih materijala.
Usledio je razgovor na koji način i od kog materijala možemo mi izraditi šešire i na trenutak oživeti ovaj davno zaboravljeni zanat. Bilo je pregršt ideja, a onda su mališani prionuli na posao. Učionica je za kratko vreme prerasla u šeširdžijsku radnju. Podeljeni u manje grupe uzimali su meru za šešir jedni drugima, crtali, seckali, lepili. Običan karton je polako menjao izgled i pretvarao se pod veštim ručicama mališana-šeširdžija u prelepe šešire.
Sve vreme trajanja aktivnosti učionicom se širila pozitivna atmosfera.
U završnom delu časa organizovana je izložba šešira-izlog naše radnje „Magija šešira“.
Kroz predmet Narodna tradicija učenici odeljenja III /4 OŠ „Branko Miljković“ iz Niša pokušali su da sačuvaju taj deo naše narodne baštine.
Šeširdžija ili klobučar je naziv starog zanimanja, a odnosi se na izradu šešira i kapa. Cilj časa bio je upoznati učenike da je zanat šeširdžija nekada bio vrlo zanimljiv i koristan, da su šeširdžije posedovale izuzetan ukus i smisao za lepo, pobuditi dečiju maštu, kreativnost i stvaralački duh.
U uvodnom delu časa učenike sam upoznala sa istorijom šešira, a posebno im je bila zanimljiva informacija da su prvi šeširi bili napravljeni od slame, a zatim su počeli da se prave od sirove, neštavljene kože i da je jedan od najstarijih šešira za koji postoje saznanja, nosio čovek koji je dobio nadimak Ötzi, još u bronzanom dobu. Njegovo telo uključujući i šešir, pronađeno je u ledu u planinama između Austrije i Italije. Pretpostavlja se da je živeo u okolini tih planina 3.300 godina pre Hrista. Njegov šešir je bio napravljen od medveđe kože i krzna, a imao je remen od kože na bradi kako šešir pri vetru ne bi spao sa glave. Jedan od najstarije poznatih šešira na svetu, bio je izrađen od nekoliko komada kože koji su bili spojeni zašivanjem i smatra se da liči na ruski krzneni šešir bez vezica.
Nekada je svaki grad imao šeširdžijsku radnju a i poneko selo šeširdžiju. Ni jedan muškarac na selu nije išao bez kape, čak ni dečaci. Svi i svuda su nosili kape tako da su šeširdžije imale pune ruke posla.
Od kraja do kraja, od sela do sela, nosili su se šeširi različitog oblika. U to se vreme tako raspoznavalo otkud ko dolazi.
Svuda u svetu, pa i na našim prostorima šeširi su označavali socijalni status. Pripadnici viših staleža nosili su šešire izrađene od kvalitetnih materijala i bogato ukrašeni.
Kroz istoriju su dame prekrivale glave najraznovrsnijim šeširima. Kasnije je nošenje šešira i prekrivanje kose za dame bilo obavezno.
Kako je odeća menjala izgled, tako su i šeširi, pa su od onih prvih slamnatih i krutih nastajali sve finiji i moderniji, dodate su im trake, cveće, broševi... Danas ovaj nezaobilazni modni detalj možemo pronaći u najrazličitijim varijantama, dezenima i od najrazličitijih materijala.
Usledio je razgovor na koji način i od kog materijala možemo mi izraditi šešire i na trenutak oživeti ovaj davno zaboravljeni zanat. Bilo je pregršt ideja, a onda su mališani prionuli na posao. Učionica je za kratko vreme prerasla u šeširdžijsku radnju. Podeljeni u manje grupe uzimali su meru za šešir jedni drugima, crtali, seckali, lepili. Običan karton je polako menjao izgled i pretvarao se pod veštim ručicama mališana-šeširdžija u prelepe šešire.
Sve vreme trajanja aktivnosti učionicom se širila pozitivna atmosfera.
U završnom delu časa organizovana je izložba šešira-izlog naše radnje „Magija šešira“.
NAUČILI SMO SVIRANJE NA VIRTUELNOJ KLAVIJATURI
https://www.youtube.com/watch?v=zrTUJxuCAZ4
DOBRI I U SPORTU!
Нема коментара:
Постави коментар